Наслеђивање
Оставински поступак води нотар као судски повереник којег је овластио суд. Наслеђивати се може на основу закона или тестамента, а могуће је и истовремено наслеђивање по оба основа ако тестамент не обухвата целокупну имовину оставиоца. Ако је оставилац оставио тестамент, наследници одређени тестаментом имају предност у односу на законске наследнике.
Законско наслеђивање
Законски наследници су сродници оставиоца, које закон сврстава у четири наследна реда који се позивају на наслеђе један за другим. Ако нико из претходног наследног реда не наслеђује, на ред долази следећи.
У првом наследном реду наслеђују деца оставиоца и супружник, и то на једнаке делове. Ако неко од деце не наслеђује, на пример зато што је преминуло пре оставиоца, његов део стичу његова деца, односно унуци оставиоца. У првом наследном реду, међутим, супружник не може бити једини наследник; ако би до тога дошло, наслеђивање се одвија по правилима другог наследног реда.
У другом наследном реду наслеђују супружник, родитељи оставиоца и лица која су с њим живела у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти и због тога се старала о заједничком домаћинству или су у погледу издржавања зависила од оставиоца. Супружник у овом наследном реду увек стиче најмање половину заоставштине. Ако нико из другог наследног реда не наслеђује, на ред долази трећи, у којем наслеђују браћа и сестре оставиоца и наведена лица која су с њим живела; ако неко од браће или сестара не наслеђује, његов део стичу његова деца.
Четврти наследни ред потребно је одредити прецизније него што се понекад наводи. Према § 475a Грађанског законика, у њему на једнаке делове наслеђују деде и бабе оставиоца, а ако нико од њих не наслеђује, на једнаке делове наслеђују њихова деца — односно стричеви, ујаци и тетке оставиоца. Није реч о истовременом наслеђивању оба нивоа, већ о утврђеном редоследу.
Ако ниједан наследник не стекне заоставштину, она према § 462 Грађанског законика припада држави као такозвана заоставштина без наследника.
Утицај заједничке својине супружника без одређених удела
Ако је оставилац у тренутку смрти био у браку, предмет наслеђивања није целокупна заједничка имовина, већ удео оставиоца који произлази из деобе заједничке својине супружника без одређених удела. Ако је, дакле, оставилац са супругом имао породичну кућу, предмет наслеђивања је његов удео у тој кући, по правилу половина. Деоба заједничке својине зато је посебан корак који претходи подели заоставштине; ситуација се може другачије уредити споразумом супружника о проширењу или сужавању обима ове заједничке својине.
Облици тестамента
Закон познаје три облика тестамента и неопходно их је јасно разликовати, јер замена услова за један облик условима за други доводи до ништавости.
Својеручни тестамент према § 476a оставилац мора написати и потписати својом руком. Целокупан текст мора бити написан његовом руком — не на писаћој машини, не на рачунару и не туђом руком. За овај облик нису потребни сведоци.
Алографски тестамент према § 476b јесте тестамент који оставилац није написао својом руком. Мора га својеручно потписати и пред два истовремено присутна сведока изричито изјавити да исправа садржи његову последњу вољу; сведоци морају потписати тестамент. Сва три услова морају бити испуњена истовремено. Закон, осим тога, одређује ко не може бити сведок — између осталих, лица без пословне способности, лица која не умеју да читају или пишу и тестаментални наследници.
Трећи облик је тестамент сачињен у облику нотарског записа. У сваком тестаменту, без обзира на облик, морају, према § 476 став 2, бити наведени дан, месец и година када је потписан, иначе је ништав. Заједнички тестамент више оставилаца увек је ништав.
У пракси знатан број тестамената сачињених без стручне помоћи не испуњава управо формалне услове. Могу се оспорити аутентичност потписа, искази сведока и то да ли је испуњен услов њиховог истовременог присуства; изостанак датума сам по себи узрокује ништавост. Тестамент у облику нотарског записа отклања ове ризике, а његова садржина се не може оспорити.
Заштита потомака и искључење из наслеђа
Слобода оставиоца да располаже својом имовином није неограничена. Према § 479 Грађанског законика, малолетни потомци морају добити најмање онолико колико износи њихов законски наследни део, а пунолетни потомци најмање половину тог дела. Ако је тестамент супротан овом правилу, у одговарајућем делу је рушљив. Реч је о релативној неваљаности — тестамент се сматра ваљаним док се потомак на кога се то односи не позове на његову неваљаност. Нужни наследници су искључиво потомци, а не супружник или родитељи.
Тестамент, дакле, није средство којим се потомак може потпуно искључити из наслеђивања. За то служи искључење из наслеђа према § 469a, које је могуће само из таксативно наведених разлога: непружање потребне помоћи оставиоцу у болести, старости или другим озбиљним случајевима, противно добрим обичајима; трајна незаинтересованост за оставиоца; осуда за умишљајно кривично дело на казну затвора у трајању од најмање једне године; и трајно вођење неуредног живота. Исправа о искључењу из наслеђа мора изричито навести разлог и испуњавати исте формалне услове као тестамент.
Чување и евидентирање тестамента
Тестамент сачињен у облику нотарског записа евидентира се у Централном нотарском регистру тестамената према § 73c Закона о нотаријату, који води Нотарска комора Словачке Републике, и чува се у Централном нотарском регистру исправа. Регистар није јаван, а подаци из њега достављају се суду и нотару као судском поверенику у оставинском поступку.
Практични значај ове евиденције је пресудан. Тестамент за који нико не зна или који је изгубљен неће бити узет у обзир у оставинском поступку, па се воља оставиоца неће остварити. Евидентирање у регистру искључује такву могућност — тестамент ће увек бити пронађен у поступку и не може бити прикривен, уништен нити оштећен.
Планирана рекодификација
Наследно право тренутно је уређено Грађанским закоником из 1964. године, чији се овај део дуго није мењао. Међутим, у законодавном поступку је нацрт новог Грађанског законика, чије је предложено ступање на снагу 1. јула 2027. године и који доноси опсежне измене наследног права.
Према нацрту, требало би увести уговор о наслеђивању као најјачи основ наслеђивања, с предношћу и над тестаментом и над законским наслеђивањем; затим легат, којим оставилац обавезује наследнике да одређену ствар предају лицу које не постаје наследник; налог којим се наследнику налаже одређено поступање; и институт управника заоставштине. Требало би знатно изменити и висину нужног дела нужних наследника, који би се смањио. Засад је реч о нацрту, чији се коначни облик још може променити током законодавног поступка; ипак, при доношењу одлука с дугорочним последицама корисно је знати за планирану промену.
|
Последњу вољу је боље уредити на време Сачинићемо тестамент у облику нотарског записа, обезбедити његово евидентирање и чување и објаснити Вам какве ће последице Ваша одлука имати за поједине наследнике. Такође нам се можете обратити ако је оставински поступак већ у току и потребна Вам је помоћ да се у њему снађете. Нотарска канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III. |
Правни прописи наведени у чланку
Закон бр. 40/1964 Zb. Грађански законик — § 40a, § 461 и след., § 462 (заоставштина без наследника), § 469a (искључење из наслеђа), § 473 до § 475a (наследни редови), § 476, § 476a, § 476b, § 476e (облици тестамента и сведоци), § 479 (нужни наследници)
Закон бр. 323/1992 Zb. о нотарима и нотарској делатности (Закон о нотаријату) — § 73c (Централни нотарски регистар тестамената)
Нацрт новог Грађанског законика — у законодавном поступку, предложено ступање на снагу 1. 7. 2027.
------------------------------
Текст је припремљен према правном стању на дан 30. септембра 2026. године. Информативног је карактера и не замењује правни савет у конкретном случају. Важеће цене можете пронаћи у ценовнику канцеларије.
JUDr. Martin Vlha, PhD., нотар · Нотарска канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III
