Предујам за ликвидацију и јавнобележнички депозит
Разлог за увођење предујма
До 30. септембра 2020. било је прилично уобичајено да друштво уђе у ликвидацију, а да се потом ништа не догоди. Ликвидатор би изгубио интересовање за предмет или постао недоступан, повериоци нису имали коме да упуте своја потраживања, а друштво је годинама остајало уписано у привредни регистар без икакве активности. Предујам за ликвидацију, уведен с дејством од 1. октобра 2020, требало је да отклони такво стање једноставним начелом — ко покреће ликвидацију, мора унапред доказати да постоје средства за њено спровођење.
Предујам се полаже у јавнобележнички депозит, а његов износ одређен је уредбом Министарства правде Словачке Републике бр. 193/2020 Z. z. Намењен је искључиво за накнаду за рад и трошкове ликвидатора, а не за намирење обавеза друштва према његовим повериоцима.
Редослед појединачних корака
Поступак почиње одлуком надлежног органа друштва о његовом престанку уз ликвидацију и о именовању ликвидатора. Затим друштво полаже предујам за ликвидацију у јавнобележнички депозит; јавни бележник о пријему предујма саставља записник и издаје потврду о депозиту. Та потврда, односно сам записник, прилаже се уз предлог за упис уласка друштва у ликвидацију и настанка функције првог ликвидатора у привредни регистар — без такве исправе регистарски суд нити регистратор неће уписати ликвидатора у привредни регистар.
Ликвидатор затим уновчава имовину друштва, намирује његове повериоце и евентуални ликвидациони остатак дели међу члановима друштва. По окончању ликвидације подноси се предлог за брисање друштва из привредног регистра, а по истеку законом прописаног рока од брисања јавни бележник исплаћује предујам ликвидатору.
Исплата предујма
Предујам није такса у корист државе нити неповратан трошак. Реч је о средствима из којих се исплаћују накнада за рад и трошкови ликвидатора, а јавни бележник их исплаћује тек по истеку законског рока од брисања друштва из привредног регистра, дакле онда када је ликвидација заиста окончана.
Ако је ликвидатор сам члан друштва или бивши директор, предујам се на крају враћа на располагање истим лицима која су га положила. То је околност која се често превиђа при разматрању трошкова ликвидације и због које се предујам погрешно схвата као неповратно утрошен новац.
Честе заблуде
Најчешће је реч о погрешном редоследу радњи. Предујам мора бити положен пре подношења предлога за упис, не истовремено с њим, а поготово не накнадно. Предлог поднет без потврде о депозиту не може довести до уписа ликвидатора.
Друга честа заблуда односи се на трајање поступка. Ликвидација није брз процес — повериоци се морају обавестити о уласку у ликвидацију, мора протећи рок за пријаву потраживања, потребно је уредити имовинске односе, закључити пословне књиге и испунити пореске обавезе. Чак и када друштво нема имовину ни обавезе, поступак траје месецима.
Трећа је претпоставка да се друштво ликвидацијом ослобађа дугова. Та претпоставка је погрешна. Ако је друштво презадужено или инсолвентно, ликвидација није одговарајући поступак и ситуацију треба решавати према прописима о стечају и реструктурирању; ликвидатор је у том случају дужан да поднесе предлог за отварање стечајног поступка.
Положај ликвидатора
Ликвидатор је по правилу дотадашњи директор или друго лице које одреде чланови друштва. Међутим, треба имати у виду да ликвидатор преузима одговорност за уредно спровођење ликвидације и правилно намирење поверилаца према законском редоследу. То, дакле, није почасна функција, већ обављање посла које носи правне последице, укључујући имовинске. Код друштава с већом имовином или сложенијом структуром обавеза зато препоручујемо да се размотри да ли ликвидатор треба да буде лице без искуства у овом поступку.
Алтернативна решења
Пре покретања ликвидације ваља проценити да ли постоји једноставнији пут. Ако друштво има економску вредност, повољније може бити да се друштво прода и пословни удео пренесе заинтересованом лицу према § 115 Трговинског законика. Ако је део шире групе, могуће је спајање с другим друштвом према Закону бр. 309/2023 Z. z. о статусним променама привредних друштава и задруга — целокупна имовина и обавезе прелазе на друштво правног следбеника, а засебна ликвидација није потребна. Ако је друштво инсолвентно, исправно решење је стечај.
Таква процена обично не захтева више од једног састанка и може уштедети месеце рада и значајан део трошкова.
|
Провешћемо Вас кроз цео поступак Примићемо предујам у депозит, издати потврду потребну за упис ликвидатора и посаветовати Вас о временском плану ликвидације. Ако се испостави да за Вашу ситуацију постоји једноставније решење, указаћемо Вам на то пре почетка поступка. Јавнобележничка канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III. |
Правни прописи наведени у чланку
Закон бр. 513/1991 Zb. Трговински законик — § 70 и наредни (престанак и ликвидација друштва), § 75, § 115
Уредба Министарства правде Словачке Републике бр. 193/2020 Z. z. којом се спроводе поједине одредбе Трговинског законика о ликвидацији
Закон бр. 323/1992 Zb. Јавнобележнички ред — § 65 и наредни (јавнобележнички депозити)
Закон бр. 309/2023 Z. z. о статусним променама привредних друштава и задруга
Текст је припремљен према правном стању на дан 11. септембра 2026. Информативног је карактера и не замењује правни савет у конкретном предмету. Актуелне цене можете наћи у ценовнику канцеларије.
JUDr. Martin Vlha, PhD., јавни бележник · Јавнобележничка канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III
