Јавнобележнички записник као извршна исправа у пословним односима
Правни основ
Према § 45 ст. 2 тач. c) Закона бр. 233/1995 Z. z. о судским извршитељима и извршној делатности, извршна исправа је и јавнобележнички записник који садржи правну обавезу и у коме су назначени поверилац и дужник, правни основ, предмет и време испуњења обавезе, ако је дужник у јавнобележничком записнику пристао на његову извршност.
Ако дужник не испуни обавезу, поверилац, дакле, не подноси тужбу, већ се непосредно обраћа судском извршитељу. Разлика у времену је значајна: док судски поступак ради наплате, чак и када потраживање није спорно, траје месецима, на основу извршног јавнобележничког записника извршни поступак се покреће непосредно по наступању доцње.
Обавезни елементи записника
Закон прописује елементе без којих исправа не може бити подобна за извршење. То су тачна идентификација повериоца и дужника, навођење правног основа обавезе, односно чињенице из које је настало потраживање, одређивање предмета и износа обавезе, времена њеног испуњења и изричита сагласност дужника с извршношћу записника.
Судска пракса доследно захтева да обавеза заиста постоји у тренутку састављања јавнобележничког записника. Стога се не може пуноважно саставити записник о обавези која ће тек настати у будућности и чија садржина није одређена у тренутку састављања. Управо због овог захтева записници припремљени без уважавања судске праксе не постижу сврху — исправа формално постоји, али не може да послужи у извршном поступку.
Посебну пажњу заслужује прецизност износа и рока испуњења обавезе. Нејасна формулација или формулација која само упућује на други документ чини извршни записник исправом без практичног значаја, јер извршитељ мора моћи да из њега без додатних радњи утврди шта је требало испунити и када.
Поступак састављања
Записник се саставља уз лично присуство дужника, који пред јавним бележником мора да изјави сагласност с извршношћу; јавни бележник том приликом утврђује његов идентитет. Ако је дужник правно лице, за њега поступа његов законски заступник, при чему се проверава и његово овлашћење за заступање тог лица.
Сама радња не траје дуго ако је документација припремљена. Потребни су основни уговор или друга исправа која доказује правни основ обавезе, тачни подаци о обе стране и недвосмислено одређени износ и доспелост обавезе.
Уобичајене области примене
Овај институт се најчешће користи код кредита и зајмова, када поверилац тражи обезбеђење које се може брзо принудно остварити. Једнако је користан и у редовним пословним облигационим односима. Добављач који испоручује робу или пружа услуге с дужим роком плаћања тиме обезбеђује да у случају доцње не мора да чека исход судског поступка. Закуподавац пословног простора обезбеђује закупнину и накнаду штете настале приликом престанка закупа. Чланови друштва могу уредити међусобно поравнање при престанку учешћа једног од њих у друштву. Ово средство посебно је погодно за споразум о отплати већ постојећег дуга у ратама, којим дужник добија време, а поверилац сигурност.
Зашто дужник пристаје на записник
При првом сусрету с овим институтом природно се поставља питање зашто би дужник пристао на такав поступак. Одговор је једноставан: дужник за своју сагласност нешто добија. Или му се пружа нешто што иначе не би добио, или добија план отплате у ратама уместо непосредне принудне наплате, односно повољније услове јер поверилац не мора да укључи ризик у цену.
За дужника који уредно испуни своју обавезу записник је, осим тога, неутралан — никада се неће употребити. Ризик из њега сноси искључиво онај ко не испуњава обавезу. Управо тако га вреди представити током преговора.
Границе овог института
Извршни јавнобележнички записник убрзава пут до извршења, али не гарантује да дужник има имовину из које може испунити обавезу. Ако нема имовине, извршни поступак ће се завршити једнако неуспешно као и након судске пресуде — с том разликом што ће се до тог сазнања доћи брже и уз мање трошкове.
Зато се у пракси комбинује са заложним правом. Заложно право одређује из које имовине ће се поверилац намирити, а записник колико брзо може доћи до намирења. Заложно право на покретним стварима, потраживањима, предузећу или пословном уделу уписује се у Централни јавнобележнички регистар заложних права, који води Јавнобележничка комора Словачке Републике према § 73d и наредним одредбама Јавнобележничког реда; упис обављамо одмах.
|
Обезбедите потраживање пре него што настане проблем Саставићемо извршни јавнобележнички записник, посаветовати Вас о његовом комбиновању са заложним правом и одмах обавити упис у Централни јавнобележнички регистар заложних права. Обратите нам се пре потписивања основног уговора. Јавнобележничка канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III. |
Правни прописи наведени у чланку
Закон бр. 233/1995 Z. z. о судским извршитељима и извршној делатности (Извршни ред) — § 45 ст. 2 тач. c)
Закон бр. 323/1992 Zb. Јавнобележнички ред — § 46 и наредни (јавнобележнички записници), § 73d и наредни (Централни јавнобележнички регистар заложних права)
Закон бр. 40/1964 Zb. Грађански законик — § 151a и наредни (заложно право)
Текст је припремљен према правном стању на дан 11. септембра 2026. Информативног је карактера и не замењује правни савет у конкретном предмету. Актуелне цене можете наћи у ценовнику канцеларије.
JUDr. Martin Vlha, PhD., јавни бележник · Јавнобележничка канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III
