Једноставно друштво на акције
Од 1. јануара 2017. године ступа на снагу измена и допуна Трговачког законика којом се у правни поредак уводи нова врста привредног друштва – једноставно друштво на акције (у даљем тексту: „j.s.a.“). Овом изменом проширује се могућност избора облика привредног друштва који је најпогоднији за предузетника и преко којег ће обављати своју пословну делатност. J.s.a. проширује круг друштава капитала, јер по начину функционисања представља својеврстан спој друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва. Као што произлази из самог назива овог привредног друштва, главни циљ је поједностављење пословања, укључујући улагање. Једноставно друштво на акције је својеврстан поједностављени облик акционарског друштва са елементима друштва са ограниченом одговорношћу. Ипак, не може се говорити о новом облику акционарског друштва, јер j.s.a. представља нову, самосталну врсту привредног друштва. Законодавац је ово разликовање имао у виду већ при именовању новог облика привредног друштва: није га назвао једноставним акционарским друштвом, чиме наглашава да j.s.a. није само врста акционарског друштва. Упркос овом разграничењу од акционарског друштва, уводи се супсидијарна примена одредаба Трговачког законика о акционарском друштву. Увођењем j.s.a. у правни поредак Словачке Републике у извесној мери се решавају проблеми у области улагања. У наставку ћемо се усредсредити на карактеристике j.s.a. и указати на предности које доноси овај облик привредног друштва.
Пре свега, сматрамо важним да наведемо да ни по ступању на снагу измене Трговачког законика којом се уводи j.s.a. неће бити могуће претворити постојеће привредно друштво или задругу у j.s.a., а накнадна промена облика j.s.a. ограничена је искључиво на претварање у акционарско друштво.
J.s.a. је погодан облик привредног друштва нарочито за пословање малих и средњих предузећа, за која је поједностављење пословања важан чинилац који утиче на њихов опстанак, као и на могућност развоја самог пословног окружења. Пошто овај облик привредног друштва није везан за одређену делатност, могућности његове примене прилично су широке. J.s.a. може основати једно или више лица, а за оснивање је потребан уговор о оснивању или оснивачки акт сачињен у облику нотарског записа, чији је саставни део и статут привредног друштва. Примарни циљ измене закона јесте да се ова врста привредног друштва користи пре свега за стартапе, којима је пословање по досадашњим прописима било тешко нарочито због финансирања. Иновативност стартапа, као и њихов потенцијал за брз раст, оправдавају потребу да им се пружи подршка путем новоуведеног облика привредног друштва. Постојећи облици привредних друштава за осниваче стартапа носе више тешкоћа, као што су висина основног капитала и организациона структура друштва.
Финансирање стартапа преко j.s.a. повољније је нарочито зато што потенцијални инвеститори своје улагање обезбеђују стицањем удела у друштву. На тај начин оснивачи друштва могу да обезбеде довољна финансијска средства за развој сопственог пројекта, док се истовремено повећава привлачност улагања за саме инвеститоре.
Основни капитал j.s.a. подељен је на одређени број акција одређене номиналне вредности. Једна од предности j.s.a. јесте висина основног капитала, који према Трговачком законику не сме бити мањи од 1 евра. Поређења ради, за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу потребан је основни капитал од најмање 5.000 евра, а за оснивање акционарског друштва од најмање 25.000 евра. Захваљујући овако утврђеној висини основног капитала, j.s.a. је знатно приступачнији облик привредног друштва. Основни капитал мора бити уплаћен пре настанка j.s.a., па се, за разлику од акционарског друштва, оно не може основати јавним позивом за упис акција.
С обзиром на веома ниску минималну висину основног капитала, номинална вредност акција може се исказати и у евроцентима, тако да је најнижа номинална вредност акције један евроцент.
Акције су у облику дематеријализованих хартија од вредности и могу гласити искључиво на име. Такве акције биће уписане у Централни депозитар хартија од вредности. Једноставно друштво на акције може издавати обичне акције или акције са посебним правима, које могу носити погодности за њихове имаоце. У таква права спадају, на пример, посебан начин расподеле удела у добити или ликвидационог остатка, као и посебан начин одређивања броја гласова, различит од сразмере према акцијама. Ове акције моћи ће да се пренесу на запослене у друштву или на друга лица непосредно укључена у његов рад. Статутом се преносивост акција на трећа лица може ограничити или потпуно искључити. Још једна предност j.s.a. јесте и прилично флексибилна могућност уласка и изласка капитала.
За повреду обавеза друштва одговара само друштво, а не његови акционари, јер они не одговарају за обавезе друштва. Овакав режим одговорности одражава карактеристике друштава капитала. Међусобни односи акционара могу се уредити такозваним акционарским уговором, који представља облик нејавног споразума о правима и обавезама акционара.
У вези са правима акционара треба нагласити да овај облик привредног друштва уводи и потпуно нова права. Право придруживања преносу акција омогућава акционару да своје акције пренесе заједно са акцијама другог акционара. Акционар је истовремено овлашћен да захтева да други акционар заједно с њим пренесе акције на треће лице (право да захтева пренос акција). Овлашћени акционар такође може једнострано одредити цену акција и захтевати од другог акционара да му по тако утврђеној цени пренесе своје акције (право да захтева стицање акција).
Поједностављење се огледа и у организационој структури j.s.a.: обавезно је образовање скупштине акционара и управног одбора, док је, за разлику од уобичајеног акционарског друштва, образовање надзорног одбора факултативно.
Уопштено се, дакле, може закључити да правно уређење ове врсте привредног друштва може у знатној мери ојачати пословно окружење у Словачкој Републици.
