Заједничка својина супружника без одређених удела
Заједничка својина без одређених удела настаје искључиво између супружника. Друга лица не могу међусобно уговорити такав режим, без обзира на дужину и природу заједничког живота. Партнери који живе у заједничком домаћинству без закљученог брака стога су, у погледу имовинских односа, у сасвим другачијем положају, што често доводи до непријатних изненађења, нарочито при престанку везе или смрти једног од њих.
Шта спада у заједничку својину без одређених удела, а шта не
По закључењу брака ствари које стекне било који од супружника припадају обојици заједнички, без одређених удела. За тако стечене ствари није утврђен однос сувласничких удела; зато се не може рећи да половина ствари припада једном, а друга половина другом супружнику. Свака ствар у целини припада обојици.
Одредба § 143 Грађанског законика, међутим, предвиђа пет изузетака од овог правила. У заједничку својину без одређених удела не спадају ствари стечене наслеђивањем, ствари стечене на поклон, ствари које по својој природи служе личним потребама само једног супружника, ствари које по својој природи служе обављању професије само једног супружника и ствари враћене према прописима о реституцији супружнику који је био њихов власник пре закључења брака или којем су враћене као правном следбенику првобитног власника. По самој природи ствари, у њу не спада ни имовина стечена пре закључења брака.
У пракси се два од ових изузетака превиђају. Алати, уређаји или возило који служе искључиво обављању професије једног супружника не спадају у заједничку својину без одређених удела чак ни ако су набављени заједничким средствима — али тада настаје право на накнаду онога што је уложено из заједничке имовине.
Три дозвољене измене режима
Од законског уређења може се одступити споразумом супружника, који § 143a Грађанског законика допушта у три погледа. Супружници се не могу споразумети да заједничка својина без одређених удела у њиховом браку уопште не настане; могу, међутим, уредити њен обим, време њеног настанка и начин управљања заједничком имовином.
Први начин је промена обима. Супружници могу проширити или сузити законом одређен обим и тако постићи да ствари које у заједничку својину иначе не би спадале буду њоме обухваћене или, обрнуто, да се из ње искључе ствари које би у њу по закону спадале. Типичан пример проширења јесте ситуација у којој супруг од родитеља наследи породичну кућу — таква непокретност не би спадала у заједничку својину без одређених удела, па је, ако и супруга треба да буде власник, потребан споразум о проширењу. Супротан пример је моторно возило стечено током брака од заједничке уштеђевине које, према вољи супружника, треба да припада само једном од њих; тада се споразумом обим заједничке својине сужава за ту ствар.
Према устаљеном тумачењу, такав споразум производи дејство само за убудуће. Зато се не може односити на већ стечене ствари — ако су супружници током брака већ стекли непокретност као заједничку својину без одређених удела, не могу накнадно закључити споразум о сужавању по којем би та непокретност постала искључива својина једног од њих. За уређивање статуса већ стечене имовине служе други правни институти, нарочито деоба по престанку заједничке својине без одређених удела. Треба додати да ово правило није изричито наведено у § 143a, већ произлази из његовог тумачења.
Други начин је промена времена настанка. Према закону, заједничка својина без одређених удела настаје закључењем брака; споразумом се њен настанак може одложити до дана престанка брака. Супружници тада током брака стичу ствари у своју искључиву својину и могу њима слободно располагати без сагласности другог супружника. Престанком брака — било разводом било смрћу — све ствари које би иначе спадале у заједничку својину без одређених удела постају њен део и предмет деобе.
Трећи начин је уређивање управљања заједничком имовином. Супружници се могу споразумети да ће заједничком имовином управљати само заједно или, напротив, да ће њоме управљати само један од њих. Ова могућност често се превиђа, иако решава управо оне ситуације које у пракси доводе до спорова — ко одлучује о располагањима која превазилазе редовно управљање имовином и како се поступа у случају неслагања.
Облик споразума
Споразуми којима супружници одступају од законског уређења морају, према § 143a став 3, бити сачињени у облику нотарског записа. То није препорука, већ законски услов. Ако тај облик није испоштован, споразум је апсолутно ништав — сматра се као да никада није ни настао, режим заједничке својине без одређених удела и даље се уређује законом, а суд на ништавост пази по службеној дужности. Споразум сачињен према обрасцу преузетом с интернета, са службено овереним потписима, стога нема правно дејство.
Дејство према трећим лицима
Између супружника споразум производи дејство без додатних услова. Међутим, његова примена према трећим лицима је ограничена: према § 143a став 3 in fine, супружници се према другом лицу могу позвати на споразум само ако је оно с њим упознато.
Ово ограничење има изузетан практични значај, а при разматрању заштите имовине често се заборавља. У правном поретку Словачке не постоји јавни регистар споразума о измени режима заједничке својине без одређених удела у који би поверилац или уговорни партнер могао да изврши увид. Ако желите да се на споразум позовете према банци, добављачу или другом уговорном партнеру, морате га о томе обавестити на начин који можете доказати, по могућству приликом закључења одговарајућег уговора. Споразум који једноставно чувате међу личним документима неће остварити своју сврху према трећим лицима.
Планирана рекодификација
Имовински односи супружника обухваћени су нацртом новог Грађанског законика, који је у законодавном поступку, с предложеним ступањем на снагу 1. јула 2027. године. Према нацрту, појам заједничке својине супружника без одређених удела требало би заменити појмом заједничка имовина супружника, која, за разлику од досадашњег уређења, обухвата не само имовину већ и обавезе. Разматра се и могућност да уговор о имовинским односима закључују не само супружници већ и вереници.
Засад је реч о нацрту чији коначни облик није утврђен. То не утиче на споразуме закључене према досадашњим прописима, али је при доношењу одлука с дугорочним последицама корисно знати за планирану промену.
|
Сачинићемо споразум у правно ваљаном облику Било да желите да проширите или сузите обим заједничке својине без одређених удела, одложите њен настанак или уредите управљање заједничком имовином, размотрићемо с Вама шта је могуће у Вашој ситуацији и какве ће то последице имати — укључујући дејство према повериоцима и уговорним партнерима. Нотарска канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III. |
Правни прописи наведени у чланку
Закон бр. 40/1964 Zb. Грађански законик — § 40 став 1, § 40a, § 143, § 143a ст. 1 до 3, § 147, § 148 и след., § 149 и § 150 (деоба)
Закон бр. 323/1992 Zb. о нотарима и нотарској делатности (Закон о нотаријату) — § 46 и след. (нотарски записи о правним пословима)
Нацрт новог Грађанског законика — у законодавном поступку, предложено ступање на снагу 1. 7. 2027.
Текст је припремљен према правном стању на дан 30. септембра 2026. године. Информативног је карактера и не замењује правни савет у конкретном случају. Важеће цене можете пронаћи у ценовнику канцеларије.
JUDr. Martin Vlha, PhD., нотар · Нотарска канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III
