Привредни регистар после 17. августа 2026.
Укидањем Закона бр. 530/2003 Z. z. и спроведбене уредбе бр. 25/2004 Z. z. завршено је раздобље у којем су привредни регистар водили првенствено судови, а учешће јавног бележника у упису представљало изузетак уведен тек последњих година. Нови прописи преокрећу тај приступ: јавни бележник постаје пуноправни орган за регистрацију и предузетник у великој већини случајева може да бира коме ће се обратити. Истовремено је, међутим, законодавац пооштрио формалне захтеве за исправе на основу којих се врши упис, тако да је слобода у једном погледу уравнотежена строгошћу у другом.
Јавни бележник као регистратор
Нови пропис уводи законски скраћен назив који је кључан за разумевање целокупног уређења: према § 2 тачка n) Закона бр. 29/2026 Z. z., под регистратором се подразумева јавни бележник. Члан 42 став 1 затим прописује да регистрацију обавља регистарски суд, а у обиму предвиђеном ставом 2 и регистратор.
Делокруг јавног бележника дефинисан је навођењем изузетака, што представља значајан помак у односу на досадашње стање. Према § 42 став 2, регистратор увек обавља регистрацију када је реч о првом упису лица или измени уписаних података, осим у три случаја: i) када је реч о упису услед статусне промене, прекограничне статусне промене или промене правног облика, ii) када је подносилац предлога ослобођен плаћања судске таксе и iii) када се предлог подноси преко јединственог контактног места. Надлежност јавног бележника, дакле, не зависи од правног облика лица које се уписује, већ од врсте уписа. Док је до 16. августа 2026. јавни бележник могао да обави само први упис друштва с ограниченом одговорношћу, а од 2025. и одређене измене његових података, данас врши упис свих правних облика — укључујући акционарска друштва, задруге, друштва лица и огранке страних лица.
Остале поступке у стварима привредног регистра које § 41 набраја поред регистрације — опште и посебно усклађивање, исправку уписаних података, поступак поништавања уписа, поступак измене или брисања из посебних разлога и упис забелешке — према § 42 став 3 води регистарски суд, при чему је за посебно усклађивање и исправку уписаних података, у законом утврђеном обиму, надлежан и регистратор.
Разлика није само у адреси
На први поглед могло би се учинити да је избор између регистарског суда и јавног бележника ствар погодности. Закон, међутим, различито уређује ова два поступка, а разлика долази до изражаја управо када предлог има недостатке.
За предлог поднет регистарском суду, према § 44 став 5, није дозвољено повлачење нити допуњавање предлога за регистрацију. Ако предлог има недостатак, суд ће га одбити, а једино правно средство су приговори из § 60. Насупрот томе, § 45 став 6 обавезује регистратора да, ако предлог не испуњава законом прописане услове, позове подносиоца да га допуни или отклони недостатке у року од 15 дана од дана пријема позива. Недостатак се тако може једноставно отклонити у оквиру истог поступка, без поновног подношења целог предлога и поновног сношења трошкова уписа.
Рокови за обављање регистрације исти су за обе могућности. Према § 58 став 1, регистрација се обавља у року од два радна дана од дана пријема предлога; ако је реч о статусној промени, рок се према ставу 2 продужава на пет радних дана.
Квалификована форма оснивачких докумената
Промена која је у пракси изазвала највише питања јесте нови захтев у погледу форме исправа. Према § 57 став 1 Трговачког законика, у тексту који се примењује од 17. августа 2026, друштво се оснива оснивачким уговором састављеним у облику јавнобележничког записа о правном послу или у облику документа који је ауторизовао адвокат, при чему уговор морају потписати сви оснивачи. Ако закон допушта оснивање друштва од стране једног оснивача, оснивачки уговор замењује оснивачки акт, на који се према § 57 став 3 примењује исти захтев.
Службено оверен потпис, који је до сада био довољан, сам по себи више није довољан. Разлика између ова два института је значајна и није само формалне природе: приликом овере потписа јавни бележник потврђује да је исправу потписало лице наведено у оверној клаузули, али се не бави садржином исправе. Код јавнобележничког записа о правном послу, јавни бележник одговара и за то да је правни посао у складу са законом, пуноважан и извршив; исправа је, осим тога, јавна исправа с повећаном доказном снагом. Закон признаје сличан статус документу који је ауторизовао адвокат..
Квалификована форма не односи се само на оснивање друштва. Захтева се и приликом измене оснивачких докумената, за уговор о преносу удела у друштву према § 115 став 4 Трговачког законика, за одређене одлуке јединог члана према § 132 став 1 и за одређене одлуке скупштине друштва с ограниченом одговорношћу према § 127a став 4. Практична последица је то што друштво више није могуће основати искључиво путем интернета, без учешћа јавног бележника или адвоката, чак ни кроз поједностављени поступак електронског оснивања.
Друге промене од практичног значаја
Новина која до сада није постојала у словачком праву јесте резервација пословног имена, уређена одредбама § 109 до § 111 закона. Регистар резервисаних пословних имена води Окружни суд у Жилини, а резервација омогућава да се пословно име заузме на ограничено време док траје припрема оснивачких докумената.
Такође је укинута забрана такозваног ланчаног оснивања једночланих друштава с ограниченом одговорношћу, као и ограничење броја друштава у којима исто физичко лице може бити једини члан; одредбе § 96, § 105a и § 112 Трговачког законика, којима су та ограничења била прописана, брисане су.
У области предузетничке делатности више није потребно пре уписа у Привредни регистар тражити потврду о овлашћењу за обављање делатности ако ће друштво које настаје обављати одређене слободне делатности. Друштво то овлашћење стиче непосредно уписом у привредни регистар, без потребе за посебном пријавом органу надлежном за предузетничке делатности; поступак за занатске и регулисане делатности, за које се доказује стручна оспособљеност, остаје непромењен.
Сужен је и круг лица која могу заступати подносиоца предлога у поступку регистрације — то су адвокат, јавни бележник и запослени код подносиоца предлога. Поднесци се достављају електронски, путем образаца, а лице које подноси предлог мора имати активирано електронско сандуче за достављање. Списак исправа које се прилажу уз предлог за упис прописан је уредбом Министарства правде Словачке Републике бр. 203/2026 Z. z., посебно за сваки правни облик и сваку врсту уписа.
Шта то значи за већ уписана друштва
Друштва уписана до 16. августа 2026. нису дужна да предузимају било какве радње само због усвајања новог закона. Постојећи уписи остају важећи и није потребно ни њихово потврђивање ни усклађивање с новим прописима. Нови формални захтеви примењиваће се тек приликом прве наредне радње којом се мењају уписани подаци — односно приликом промене директора, седишта или пословног имена, преноса удела у друштву или промене висине основног капитала.
Управо зато вреди упознати нова правила пре него што вам затребају. Већина случајева с којима се сусрећемо у пракси има исти ток: документа су припремљена према дотадашњим прописима, потписи оверени, а тек приликом подношења предлога утврди се да исправа у том облику не може бити основ за упис. Та ситуација се може једноставно избећи ако се питање форме постави на почетку, а не на крају.
|
Посаветоваћемо вас пре него што потпишете исправу Ако оснивате друштво, припремате измену уписаних података или желите да проверите да ли су ваша документа у складу с новим прописима, обратите нам се. Заједно ћемо размотрити која су документа потребна, припремити исправе у прописаној форми и обавити регистрацију. Јавнобележничка канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III. |
Правни прописи цитирани у чланку
Закон бр. 29/2026 Z. z. о привредном регистру и изменама и допунама појединих закона — § 2 тачка n), § 41, § 42, § 44, § 45, § 58, § 60, § 109 до § 111
Закон бр. 513/1991 Zb., Трговачки законик, у тексту који се примењује од 17. 8. 2026 — § 57 ст. 1 и 3, § 115 став 4, § 127a став 4, § 132 став 1
Уредба Министарства правде Словачке Републике бр. 203/2026 Z. z. којом се утврђује списак исправа за упис које се прилажу уз предлог за регистрацију
Текст је припремљен према правном стању на дан 11. септембра 2026. Информативног је карактера и не замењује правни савет у конкретном случају. Актуелне цене можете пронаћи у ценовнику канцеларије.
JUDr. Martin Vlha, PhD., јавни бележник · Јавнобележничка канцеларија Stará Vajnorská 8, Bratislava III
